Mi smo čuvari!

Jer dobrog se djela i suton i mrak boje.

Od rzanja kopitaša, i zujanja krilaša, nastaniše i zvukovlje.

Hodemo li k Navu sada, ne stvorivši i te stvore, s kim ćemo se igrat gore?

Mirisat ćeš kao lipa, uresa ćeš imat mnogo.

S prvim dahom Svarogovim ljudima je dan i usud trajni: u sudbini nisu sami, već s potomstvom povezani.

Tko u mir i red dirne, ma bio velik i jak, il’ lukav, a slab, nek od danas dobro zna, s nama će imati posla.

Napuniše bespuće bojom, cvijećem i drvećem.

Imamo li tol’ko moći načiniti još do noći, stvorove što nama sliče, a zvat će se ljudsko biće?

Od danas ćeš muškarac biti, ime će te predstavljati.

Al’ oprezno s ljepotom, ona može biti kobnom.

Otkad svijet taj šareni postoji, sve što živi, to se množi.